„Након што је наука о књижевности прошла кроз радикалну аутодеструкцију крајем миленијума, у условима глобалне меркантилизације науке, нашла се на ивици друштвене пажње и пропасти. Ако жели да избегне маргинализацију, укидање или утапање у културним студијама, наука о књижевности мора концептуално и институционално да се реконструише. Може кренути од чињенице да је литерарност значајна друштвено-културна појава коју релевантно можемо објаснити ако науку о књижевности трансформишемо у теорију и историју књижевног дискурса. Из тог аспекта, и у позадини постмодерних методологија, Јуванов увод у студиј књижевности изнова конципира неке темељне појмове науке о књижевности као што су текст, структура, жанр, стил, фикција, простор и меморија.“
(М. Јуван)