Посвећујући
пажњу различитим уметничким облицима (визуалним, пластичким, књижевним), Мерло-Понти
не разматра појам лепог нити би да разрађује нормативне критеријуме уметности. Он
не теоретише, него анализује структуре које су у темељу изражајности и саздају неко
дело и које откривају непроменљиве елементе. При томе, ови огледи обогаћују наша
разматрања о језику, који је у основи рада писаца и уметника.Књига завршава последњим Мерло-Понтијевим списом, који је написао поткрај
живота. Око и Дух је подједнако испитивање виђења колико и сликарства. Аутор
трага, како каже Клод Лефор, за речима искона кадрим да именују оно што сачињава
чудо људског тела, његову необјашњиву оживљеност којом оно води неми дијалог с другима,
са светом и собом, а Морису Мерло-Понтију је управо стало до крхкости тог чуда.'
превела Милица Стојковић, прво издање, 2016, 12 х 20 цм, 212 стр., броширан повез, латиница, ISBN 978-86-519-1838-7