ОД НАДРЕАЛИЗМА КА МОДЕРНИЗМУ
ОД НАДРЕАЛИЗМА КА МОДЕРНИЗМУ
саиздаваштво са Чигоја штампом
прво издање, 2011.
23,5 х 28 цм, 652 стр.
броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-7558-788-0
Пуна цена:
2.750,00 ДИН

Цена на сајту:
2.337,50 ДИН + (трошкови доставе)

Цена за чланове клуба са попустом:
2.062,50 ДИН
+ (трошкови доставе)
Гојко Тешић је један од најбоље обавештених и најпоузданијих историчара српске књижевне авангарде. Бавећи се науком, Тешић је остварио подвиге који су без премца у историји српске књижевности. Велики истраживач, стрпљив библиограф и драгоцен стручњак за књижевну авангарду, сам је урадио више посла него какав научни институт. Издао је расуте књиге српских дадаиста, учествовао у рехабилитацији зенитизма, припремио и у десет великих томова, са пуним критичким апаратом, објавио сва дела Рада Драинца, каква немају ни највећи српски писци. Сакупио је, средио и у три обимне књиге прештампао све значајније полемичке чланке и памфлете српских писаца 1917–1943. (Зли волшебници, 1983) без којих се не може разумети ни обухватити међуратно раздобље, а понајмање писати историја модерне српске књижевности. У засебној студији (Српска авангарда и полемички контекст, 1991) дао је преглед „авангардне деценије“, држећи да су сукоби идеја, естетички спорови и лична неслагања били језгро књижевних кретања, око којег су се ројиле све важније стваралачке тенденције и развијали сви односи у књижевном животу.

Уместо демистификованог надреализма, у средишту српске авангардне акције између 1921. и 1934. године Гојко Тешић је видео противнике, отпаднике и жртве надреалиста. С гледишта историје књижевности, тο је био храбар поступак књижевног критичара и историчара који проверава грађу, преоцењује књижевне легенде и разбија окамењене ставове. Сам тај његов чин био је такође у духу авангарде.

Позитивистички метод научне историјске критике ту је потврдио своју вредност, док је некадашњи догматични филолошки приступ, уз строгу акрибију и фактографску тачност, добио више гипкости и смисла за духовни контекст и шире културно значење књижевног дела у оквирима одређеног система. Позитивна вредност историјског податка добила је потребну ширину, нову резонанцу и пуну литерарност, боју своје епохе. Снага чињеница и канонска неприкосновеност текста допуњени су захтевом за изучавање поетике и стила. Нови историзам са разумевањем улази у замршени сплет односа између књижевног текста и значења књижевне речи, имплицитне поетике, слојева у структури стила и модела дате културе. У томе смеру, Гојко Тешић је модернизовао стару природу српске научне историјске критике. Применио је поставке новог историзма и културног материјализма, који полази од претпоставке да је књижевна прошлост сачувана у тексту, испитује историчност текста, прати измене стила и кретање друштвених идеја и преко структуре текста у контексту иде ка општим моделима културе.

(Академик Предраг Палавестра, фрагменти из књиге Историја српске књижевне критике 1768–2007, том II, 2008)
Dodajte komentar
Тренутно нема коментара за одабрану књигу. Будите први који ће написати коментар.