„Немојте чекати Страшни суд. Одржава се сваког дана.“
Алберт Ками
„Апокалипса је део нашег идеолошког пртљага. То је афродизијак, ноћна мора, роба као и свака друга... Она је увек присутна, али никада „стварна“: друга реалност, слика коју сами стварамо, непрекидна производња наше фантазије, катастрофа у уму. Она је једна од најстаријих представа људског рода.“
Ханс Магнус Енцесбергер
Представа апокалипсе у нашем времену нови је облик свевременске представе апокалипсе. Стога апокалипса остаје доминантна конфигурација историјске свести, мера опстанка или уништења. Разумно је бринути о пропасти ових дана. Од стрмоглаве литице производње нафте и хронике најављене оскудице воде за јутарњи цивилизацијски мамурлук до топљења финансијског реактора и рахитичних климатских костију, вести изгледају подједнако злокобно. Неки кажу да би паметан потез, уколико сте забринути за крај света, био да се тај крај света промени. Оно што нам је потребно није замишљање света после апокалипсе, већ света пре апокалипсе. Зборник текстова Апокалипса/теорија, пракса и естетика пропасти света јесте истраживање свакодневне апокалипсе нашег времена и представљање савремене есејистичке мисли и уметничких визија о апокалипси као световној, цивилизацијској и културној промени.
Нa 50. Сајму књига и графике у Нишу, награда „Пресад мудрости“ за најбоље појединачно дело додељена је Гласнику за књигу Апокалипса – Теорија, пракса и естетика пропасти света.