У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 30. јануара, представљена је књига професора др Јовице Тркуље -НЕМОЋ ПРАВА, која представља зборник правно-политиколошких и сродних расправа.
Осим аутора, који је професионално ангажован и као један од уредника у Службеном гласнику, о књизи су говорили и уредник овог издања Славиша Орловић, као и проф. др Радомир Ђорђевић и др Ђорђе Сибиновић.
Окупљеним новинарима и заинтересованим гостима из области правне науке и струке најпре се обратио Славиша Орловић, који је и најзаслужнији за то што се ова књига појавила у Гласниковој издавачкој ризници. Он је ближе представио личност и професионалну каријеру професора Тркуље оценивши да је он један од ретких аутора и интелектуалаца у нашем времену који остаје потпуно доследан својој струци, стручним нормама и идеалима.
„Јовица Тркуља живи у истинском складу са својим речима, а речи које пише су у складу с његовим уверењима, што је права реткост за интелектуалце последњих деценија“, нагласио је Орловић.
Он је такође констатовао и то да је ова књига врло кохерентан и конзистентан зборник текстова који су настајали у протеклих четврт века, а излазили у различитим часописима, стручним зборницима, колумнама и слично.
„Текстови Јовице Тркуље повлаче широк тематски и проблемски опсег, а обједињује их дискурс критичког промишљања. То су све огледи критичког мишљења о актуелним и важним питањима наше друштвене стварности из последње епохе, из периода од почетка растакања југословенске државе па до данас. Тркуља ствара у духу интелектуалне традиције српских правника – великана ХХ века, попут Слободана Јовановића, Живојина Перића или Михаила Ђурића, а једини његов циљ је класичан и узвишен – да помогне својој домовини!“, закључио је својим ставом о аутору и његовом делу Орловић.
О Немоћи права потом је говорио Радомир Ђорђевић, који се осврнуо на несрећну улогу интелектуалних елита у појединим преломним тренуцима за историју држава, друштава и читавог човечанства.
„Дело и ангажман Јовице Тркуље оповргавају трагичне заблуде интелектуалаца наше епохе, који су помислили да друштво више није неопходно проматрати и критички га анализирати, већ да је довољно само усвојити једну идеологију и препустити се инерцији технолошког напретка у свету“, истакао је Ђорђевић.
Он је констатовао да смо, као мислећа и одговорна врста, прерано и олако напустили критичко мишљење, а да смо се могли уверити колико скупо су нас кроз историју коштала олака прихватања појединих идеолошких закључака – кад год смо помислили да је једна идеологија решење за напредак света и тако престали даље да проматрамо, обуставивши даљу критичку потрагу и анализу, догодиле су нам се катастрофе и немерљиве трагедије.
„Лењост је дуго била на снази код наших и светских интелектуалаца. Тркуља с том лењошћу нема додирних тачака, јер никад не престаје да преиспитује. Код њега нису поштеђени ни његови властити ставови и закључци“, истакао је Ђорђевић.
Ђорђе Сибиновић, некадашњи ђак аутора ове књиге, прочитао је присутнима своју беседу, којом је на најбољи начин одао поштовање свом професору и изразио професионалну приврженост његовим идејама и становиштима. Свог професора је оценио као хуманисту ретке и готово институтске ширине, идеолошки уздржаног интелектуалца, толерантног и онда када је близу одређеног идеолошког гледишта.
„Тркуља је правник, политиколог, социолог, али пре свега активни и будни интелектуалац који непрестано и брижљиво промишља друштво у коме живи, увек и само из конструктивних побуда“, нагласио је Сибиновић.
Јовица Тркуља је у свом обраћању изразио дубоку захвалност издавачу Службеном гласнику, саиздавачу Досије студију, као и учесницима промоције који су се потрудили да квалитетно изложе садржај његове студије и публици представе ауторове намере и циљеве.
Тркуља није желео опширније да излаже о садржају књиге већ се осврнуо на, према његовом мишљењу, две важне димензије тог дела. Као прво, он је своју књигу окарактерисао као хронику наших друштвених и националних трагедија из последњих четврт века, дату из аутентичне и личне перспективе, с тежњом ка искрености, истинитости и веродостојности, али са свешћу да један човек не може претендовати на право апсолутне објективне истине. „Ове расправе су мој поглед на актуелна питања нашег друштва, на догађаје којима сам ја осећао потребу да дам свој лични печат онако како сам их ја видео, ово су моја сведочанства о времену“, рекао је аутор.
Као другу битну напомену истакао је своју посвећеност класичном интелектуалном идеалу српских правних ауторитета ХХ века – Слободану Јовановићу, Живојину Перићу, Михаилу Илићу, Михаилу Ђурићу, Ђорђу Тасићу, Драгољубу Јовановићу...
„Дела ових људи драгоцене су полемике и непроцењива сведочанства о времену у којем су живели, о процесима који су се одвијали у друштву. Они се нису либили да мисле и пишу о ономе што се догађа око њих. Покушао сам да следим њихов морални узор, да макар приближно постигнем њихов начин истраживања и изражавања. Пре свега сам се трудио да радим на трагу њиховог етоса јединства мишљења, говорења и делања. Надам се да сам бар мало у томе и успео“, закључио је Тркуља.