У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 14. маја, представљена је књига ДРУМ ЗА КАРЕЈУ Слободана Зубановића.
О књизи су, осим аутора, говорили академик Милосав Тешић и уредник издања Миодраг Раичевић.
Пре више од двадесет година Слободан Зубановић, наш угледни песник, упутио се на Свету Гору, а вратио се с пуно импресија, фотографија и запамћених мисли које је тамо забележио, а данас је читаоцима представио ново проширено издање своје књиге Друм за Кареју. У новом издању има више фотографија него у претходном, два разговора и два текста о самој књизи.
Пред читаоцима је, истакао је уредник Раичевић, књига запамћених призора, сусрета и мисли с путовања по светогорским стазама – пре подсећање на слике које се више не могу видети и на људе који се не могу вратити.
Раичевић је такође подсетио на то да је реч о другом, допуњеном издању књиге коју је Зубановић објавио пре 20 година, уједно констатујући да Хиландар симболички има улогу чувара нашег сазнања о томе да постојимо.
„Ова књига је стога и у функцији подсећања свих људи који су били на Светој Гори на неизгубљеност времена тамо проведеног, али ће бити и подстрек оним читаоцима који тамо нису били да то учине“, нагласио је он.
Тешић је истакао дар за описивањем и „гипкост израза“ аутора, који, како је оценио, пише „на топао начин“, а што је такође утицало на то да је ова књига са годинама само добила на квалитету.
„Сваки текст у књизи је заправо целина за себе и она се стога не мора читати од почетка, већ по избору читаоца“, напоменуо је он.
Друм за Кареју, приметио је Тешић, води из срца, а тамо се и враћа. Тешић је уједно забележио да је Зубановић уз песму Конак у Кареји написао „19 записа, између којих су у четири блока смештени и текстови из средњовековних књижевних и других писаних форми, а све је обогаћено са 22 фотографије у црно-белој техници, међу којима доминирају снимци хиландарских светиња уз покоји пратећи манастирски објект“.
„Боравећи два пута на Светој Гори, Зубановић је од својих ходочасничких доживљаја и утисака сачинио мудар, племенит и дискретно топао путопис, што је једино могло проистећи из дубоког проживљавања светогорских светиња и уживљавања у свете пределе“, запазио је Тешић.
Зубановић се захвалио говорницима и издавачу ове књиге и прочитао завршни одломак, у којем се истиче да се „на сваки друм може ударити, на свака врата закуцати и стићи куд се наумило, уз одрицања, задовољство и свакојаке напоре, али само се једанпут, пред живим створом, отвори пут на којем бива достојан своје пролазности“.
Слободан Зубановић рођен је 1947. у Београду. Радио је на пословима уредника за поезију, секретара и оперативног уредника листа Књижевне новине, главног уредника часописа за поезију и теорију поезије Поезија, као и Књижевног магазина, месечника Српског књижевног друштва, међу чијим је и оснивачима. Члан је Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. Добитник је низа књижевних награда, а његове песме превођене су на енглески, руски, француски, италијански, пољски, румунски, белоруски, кинески, шведски, словеначки и македонски језик, док је о његовој поезији издато неколико зборника.