У уторак, 5. децембра, у књижари „Геца Кон“ представљена је књига ЗАПИСИ ИЗ МАКЕДОНИЈЕ, Милутина Станчића. Осим аутора, о књизи су говорили Јасмина Ћирић, Мухарем Баздуљ и Петар Арбутина.
Реч je о збирци путописа и репортажа које је Милутин Станчић бележио годинама, обилазећи трагове и домове Срба на простору данашње Северне Македоније, повезујући славну прошлост која сеже до Немањића са туробном садашњицом у којој званично мањинска српска заједница покушава да сачува идентитет и име.
„Са много историјских података и са валидним увидима у комплексност актуелне ситуације Милутин Станчић успева да ослика српску судбину на просторима које је историја наградила славом и херојским победама српске војске, а садашњост заборавом на прагу нестанка и асимилације... Ова књига је дуго настајала – то је дводеценијски рад омеђен оквирима књиге из које је све јасно. Милутинов стил је јасан, али и горак. И има право, чак није оштар колико би требало да буде. Срби имају кратко и порозно сећање, чак је и обележавање стоте годишњице од Првог светског рата почело у САНУ, а не тамо где се ратовало. Не зато што није могло у Македонији него зато што је тамо све мање места где је то могуће обележити“, рекао је Петар Арбутина.
Записи из Македоније надрасли су оквире „збирке лирски надахнутих записа о траговима заборављеног и разореног српског идентитета на простору Македоније“. Професор Јасмина С. Ћирић са Универзитета у Крагујевцу и писац Мухарем Баздуљ упоредили су Станчићеву књигу са путописима Станислава Кракова Кроз земљу наших краљева и царева“, Милоша Црњанског, Григорија Божовића...
Станчић пише о животу у српским селима, потресном стању српских војних меморијала – споменика и гробаља, многобројних српских средњовековних цркава и манастира, задужбина српских владара и њихове вастеле... Његова књига је подсетник, сведок, опомена, а према речима Јасмине С. Ћирић и порука да „нема Васкрсења без Великог петка“.
Станчић је истакао да је за писање дела користио бројне историографске изворе, као и етнографске и географске студије о овом поднебљу. „На тај начин мислим да сам у доброј мери разоткрио трагичну судбину српског народа на простору данашње Македоније. Иако је књига путопис, а не научно дело, изнео сам на видело и неке заборављене или скрајнуте историјске чињенице“, рекао је он.