У Атријуму Ректората Универзитета у Београду, Службени гласник је данас обележио 210 година службених гласила у Републици Србији. Прошло је тачно толико година од када је Димитрије Давидовић 1813. са својим имењаком Димитријем Фрушићем, у Бечу покренуо први српски лист Новине сербске. ЈП Службени гласник, као овлашћени издавач службених гласила, баштини традицију њиховог публиковања, коју је Давидовић започео пре нешто више од два века. Присутнима су се обратили директор Гласника Младен Шарчевић и академик САНУ Александар Костић.
„Службени гласник издаје књиге о којима други издавачи морају да размисле. Управо је на Гласнику да то чини и да убудуће константно расте као институција. Због тога имамо планове да подржимо младе књижевнике, пројекат дигитализације Новина сербских, издавање квалитетних атласа и капиталних издања, да преведемо наше значајне књижевнике на светске језике, спроведемо издавање националних уџбеника“, изјавио је директор Службеног гласника Младен Шарчевић.
Овом приликом Службени гласник је за присутне уприличио и представу под називом Од добошара до клика – по тексту директора Сектора за издавање књига Службеног гласника Петра В. Арбутине, чија је идеја-водиља била да прикаже еволуцију форме и садржине службених гласила. Насловом представе алудира се на чињеницу да су у иницијалној фази пружања информација од значаја јавности посредовали добошари, који су гласно обзнањивали одлуке што локалних кнезова, што оних које су стизале из престоница двају царстава које су Срби настањивали – Беча и Истанбула.
Другим делом наслова представе асоцира се на данашњу ситуацију, у којој грађани једним „кликом“ посредством правно-информационог система, који обезбеђује Службени гласник, на брз и ефикасан начин долазе до неопходних информација.
„Име позоришног перформанса који смо видели се одлично наставља на оно што желим да кажем овим поводом. У нашој јавности је донекле непознато да је Службени гласник још пре десет година покренуо један од најобимнијих и најзначајнијих пројеката у протеклих неколико деценија. Реч је о дигитализацији свих српских службених новина од 1813. до 2012. године, укључујући и Новине сербске. Сви бројеви који су се појавили између 1813. и 1858. дактилографски су прекуцани у целости, уз скенирање сваке стране. Прилагођавање је извршено на начин да је уз помоћ апликације могуће унети било коју српску реч и претражити све текстове који садрже ту реч у свом славеносрпском облику. Тај пројекат, нажалост, врло грубо је прекинут, међутим, сада имамо прилику да га наставимо сарадњом са господином Шарчевићем, а значај тога је неприкосновен јер се стварају могућности за писање свеобухватног славеносрпско-српског речника“, изјавио је академик Костић.
Након завршетка представе, Младен Шарчевић је сарадницима Службеног гласника из просвете и ресорних министарстава уручио захвалнице за дугогодишњу сарадњу у нади да ће се она и убудуће остваривати.